Procitala sam sva pisma, ali me je jedno nateralo da i ja napisem svoju pricu. Ukratko, sa svojim sadasnjim muzem sam se zabavljala 5,5 godina i nakon toga smo se vencali. Posto sam mislila da je dovoljno pozeleti bebu pa da se ona i rodi, posle godinu dana neuspeha pocela sam da brinem. Otisla sam kod lekara gde sam saznala da treba da se lecim od streriliteta, iako me doktorka nije ni pregledala.

Drago mi je da mogu i ja nekom da ispricam moju pricu...

Evo mene opet na stranicama moje bebe sa radosnim vestima, ja i moj suprug posle sesnaest meseci braka ocekujemo bebu, trudna sam mesec dana i oboje smo sreni. Desilo se kada smo najmanje ocekivali i kada nismo mislili o tome.

Resila sam da se pridruzim ostalim mamama i napisem svoju pricu.

Sa svojim sadasnjim muzem, sa kojim sam u braku punih petnaest godina, pocela sam da se zabavljam jos u srednjoj skoli. U to vreme razlika od osam godina izmedju nas bila je neprihvatljiva i za moje ukucane, pa i za moje prijatelje, ali to nama nije bilo bitno jer smo se ludo zaljubili.

Vec neko vreme muz i ja ziveli smo zajedno, nismo bili vencani, taj papir nam nije ni  bio bitan, ali pod uticajem nasih roditelja resili smo da i to “obavimo“. Jedan mali period neposredno pred vencanje ciklus mi je kasnio, ali s obzirom da mi se to i ranije desavalo i nisu mi bile redovne menstruacije, nisam ni obracala paznju na taj izostanak.

Nedavno sam nalutala na sajt moja beba i htela bih svoju pricu da podelim sa vama. Udala sam se pre godinu dana, imam divnog supruga kojeg obozavam i koji me obozava. Nas brak je nesto izvanredno u mom i njegovom zivotu sto nam se desilo, pun je ljubavi, postovanja, ma jednostavno sve sto se pozeleti moze ja imam snjim i on samnom. Od samog pocetka naseg braka oboje smo zeleli bebu, moj suprug zna koliko ja volim decu i da bih bila najsrecnija kad bi nasu srecu uvelicala beba.

Tumarajuci po internetu, izmedju ostalog pronasla sam vas sajt, iskreno odusevila se, jer ima puno toga pametnog da se iscita, a sem toga videvsi rubriku gde zene pisu svoja iskustva resila sam da napisem i ja svoju pricu.

Procitavsi sve predhodne price, ne znam da li i moja prica pripada tu i da li joj je tu mesto, ali zelela sam jos sa nekim da podelim svoju tugu. Ipak nadam se kao i moj muz naravno da ce se i nama osmehnuti sreca. Ja nazalost jos nisam majka, a za sada nisam ni buduca mama.

Moje iskustvo kao majke razlikuje se od mojih prethodnica po mnogim stvarima, a pogotovo u odnosima sa muzem.